Otvoreno o svemu pred koncert u Beogradu - intervju Beth Hart
Rok i bluz pevačica Bet Hart nastupiće prvi put u karijeri 11. novembra u Beogradu u Hali sportova, na koncertu na kojem će promovisati najnoviji album "Fire On The Floor".
Neposredno pred koncert pevačica je dala zanimlјiv intervju... vera, lјubav, saosećanje, praštanje, skromnost
Mislim da sam imala hilјadu pitanja za tebe ali… počeću sa momentom kada sam te prvi put videla na YouTube-u... Moja reakcija je bila „wow, moram da vidim sve što je ova žena ikad snimila“ i krenula sam da gledam redom i pomislila sam nekoliko puta „da li je ovo ista žena?“... dosta si se menjala tokom godina, da li je promena izgleda pratila tvoje unutrašnje promene ili je to prosto nešto što ovaj posao zahteva?
-Ne znam, mislim da imam milion različitih ličnosti u sebi, valјda zavisi od toga kakav je dan... dosta često menjam boju kose... Ali godinama nisam. Godinama sam imala jedan te isti fazon – farmerke, bose noge, maltene isti top svaki put i „divlјa“ frizura. I negde oko četrdesete godine mi je sve to nekako dosadilo i htela sam da napravim neke promene. Tako sam počela da nosim štikle koje nikad re nisam nosila... I sada ću obuti čizme ili pevati bosa, ali često nosim štikle i nekako je sve što nosim malo ženstvenije.
Svet je izgubio poslednjih godina mnogo neverovatnih muzičara, zbog načina na koji su živeli... taj posao nije ni malo lak, težak je i zahtevan. Kako sačuvati sebe u tom poslu, kako sprečiti pad? Ti si imala problem ali si ustala?
-Apsolutno... Mislim da je za mene jedna od važnih tačaka preokreta bilakada sam shvatila da ovaj posao ne mora da uzme celu mene i da ne morao da bude onako kako sam ja na to ranije gledala. Morala sam da se promenim, da se udalјim, da shvatim da to što si muzičar, što si na sceni i to što ti mnogo lјudi dolazi na nastupe, što imaš album koji se prodaje – da to zapravo nije važno! Ono što je važno je da se probudiš ujutru i shvatiš da imaš oko sebe lјude koji te vole i koje voliš, da si zahvalan što možeš da dišeš, hodaš, vidiš, čuješ, i možeš da radiš bilo šta tog dana... a muzički biznis – koga briga! Kada sam prestala da taj svet smatram svojim identietom, tada sam ozdravila. Ali, to vam je kao i sa treninzima, ne možete vežbati nekoliko nedelјa i misliti da je to dovolјno, morate da se fokusirate na to i budete uporni. I ono što mi je osim terapije pomoglo je pripadnost nekoj vrsti vere. Za mene je to crkva, ali u šta god želite da verujete, bilo da je to Budizam, ili verovanje u Prirodu... važno je da verujete da nešto postoji iznad vas i da vam čuva leđa, to vas uči da volite i budete zahvalni i kroz to dolazi mir. Pomogla mi je i svakodnevna meditacija i slične stvari, ali više od svega – udalјavanje od stava da je sve to jako važno, jer nije.
I nemaš problem da pričaš o svemu tome... Da li je to zbog toga što želiš svojim iskustvima da pomogneš drugima?
-Ne znam, ne želim da izgleda kao da sam od onih koji hoće „da spasu svet“, nisam ja taj tip. Samo mislim da je šteta ne podeliti iskustva sa stvarima koje su ti pomogle. Ako mi je nešto pomoglo, mislim da je važno da to širim dalјe, kako god mogu, da budem otvorena u vezi sa tim, i da se ne stidim. Veliki deo problema kod svake mentalne bolesti kao i bolesti zavisnosti je stid, to je klopka, kavez... Mislim da, kada si otvoren i pričaš o svojim iskustvima, to te uči da si samo lјudsko biće, da prolaziš kroz različite životne faze, nekad si gore nekad dole, imaš svoje dobre strane i slabosti, i sve je to ok.
Mladi lјudi koji se danas bave muzikom i žele da budu deo tog sveta, misle da je sve to glamurozno, cool, i žele da budu rok zvezde... A kada tebe čovek upozna i vidi kako funkcionišeš shvati da ti, zapravo jesi zvezda. Ali ne u tom nekom „modernom“ smislu...
-Misliš, ne jure me paparaci? (smeh) Hvala Bogu na tome!
Ko su danas zvezde? Ko je po tvom mišlјenju rok zvezda?
-Za mene je prava rok zvezda moj muž! On je neverovatan! Jak je ali je u isto vreme neverovatno ranjiv, velikodušan je, prihvata život onakvim kakav jeste i uvek nalazi dobro u svima i u svemu. Za mene, biti rok zvezda ne mora da ima nikakve veze sa muzikom, već sa tim kako gledaš na život, i on to jeste. Ja nisam kao Skot, on je moj heroj. On je izdržlјiv, on je poseban... najbolјi je...
Kada si na bini, izgledaš kao da bi mogla da budeš deo jedne potpuno druge muzičke dekade od one u kojoj si... da li bi možda volela da si mogla da budeš deo nekog drugog muzičkog perioda?
-Volim dvadesete i tridesete!
Ne sedamdesete i šezdesete?
-Jesam, kad sam bila mlađa! Sa dvadesetak godina mislila sam da je ceo taj stil potpuno cool , ceo taj hipi pokret se vratio u to vreme, ali sada više volim muziku 20ih, 30, 40ih... i izgled nekako je elegantan. Ali, pisanje pesama tada mi je predivno, sve se vrtelo oko teksta i vrlo jasnih melodija, volim te priče i volim kako je sve to složeno. To je žanr koji je moja mama slušala, pa sam dosta toga imala prilike da čujem kao mala.
Imaš šansu da radiš sa mnogo sjajnih muzičara, velikih muzičara. Ali najviše pominjemo Džoa Bonamasu... Kako napreduje album na kojem radite?
-Pa, sada radimo na trećem albumu, i ima tu još posla... mislim da će izaći 2018.godine. Možda i ranije, ali nisam sigurna šta su planirali.
Šta ti se najviše dopada u vezi te saradnje?
-Džo može da svira bilo koji žanr, tako da je lako raditi s njim. Možete da mu date bilo šta da radi i on „ubije“ kako to odsvira! I jako volim što želi da radi eklektične albume, manje nego kohezivne, to je dosadno. Osim toga, on nije samo neverovatno talentovana osoba, on je disciplinovan i jako mu je stalo do onoga što radi i stalo mu je da to uradi dobro. On poštuje muziku. Ne verujem da on ikada pomisli da to ima veze s njim, to ima veze sa muzikom, i radom na muzici. Pa, pogledajte ga i kao pevača, sve je bolјi i bolјi! Ali on stalno radi na tome i stalno je na turnejama i „kleše“ to.
Da li ćete kojim slučajem ići na neku zajedničku turneju?
-Verovatno ne, ne idemo na zajedničke turneje, uradili smo samo nekoliko zajedničkih koncerata tu i tamo. Kada smo pre nekoliko godina uradili zajedničku turneju, to je bilo zato što smo radili live DVD, tako da, ako bismo to opet radili, onda bismo verovatno odradili jednu kratku turneju. Ali, on radi svoje, ja radim svoje, a kad se nađemo da zajedno radimo album, to je uvek fantastično!
S kim bi volela da radiš, a da nisi imala priliku do sada?
-Slomlјenog sam srca zbog Leonarda Koena... Volela bih da sam imala priliku da uradim bilo šta sa njim. Čak imam pesmu o njemu na poslednjem albumu, „Love Gangster“, za mene je on bio ultimativni „love gangster“. Bio je tako sexy... koliko god godina da je imao, što je bio stariji bio je više sexy! A kao autor, po mom mišlјenju – niko mu nije ni blizu! Nјegovi tekstovi su bili apsolutno neverovatni!
A od živih muzičara?
-Volela bih da uradim nešto sa Tomom Vejtsom, ja sam njegov veliki fan.
Kojih pet reči su najlepše i najvažnije u tvom životu?
-Vera, lјubav, saosećanje, praštanje, skromnost.
Znam da ne postoji recept za sreću, ali...
-Zahvalnost! To je recept za mene. Ako možeš da budeš zahvalan, možeš da budeš srećan, ako ne možeš da budeš zahvalan – ne možeš da budeš srećan! Šta god imaš, a da ne grabiš stalno da bi imao više, da se ne saplićeš o prošlost i želiš da su stvari mogle da budu drugačije, nego pronađeš ono što je dobro u sadašnjosti. To je meni razlika između Raja i Pakla. Mogla bih sad da budem u Raju sada, ako nađem dobro svakome koga vidim i gde god da odem, ili bih mogla da budem u Paklu, tražeći negativne strane u svemu. Tako da mislim da ta sreća i sloboda zaista dolaze iz zahvalnosti.
U tom trenutku kada se popneš na binu, neposredno pre nego što treba da počne koncert, pre nego što zapevaš... o čemu razmišlјaš i kako se osećaš?
-Definitivno razmišlјam o tome da treba da vodim računa o grlu, glasu i radim ono što su me naučili, jer sam dosta na turnejama, nije to kao da imam sad koncert pa tek za koji mesec, zato stvarno moram da vodim računa o glasu. Razmišlјam o tome da moram da budem iskrena i ranjiva, čak i onih večeri kada to ne želim, i teram sebe da budem otvorena. To je deo moje muzike, da budem otvorena i podelim neka iskustva, priče... tako da, ako nisam u stanju da to izvedem, snaga tih pesama neće biti ista. Isto tako uvek pomislim da je iza mene grupa muzičara koji su neverovatni i koliko sam srećna što ih imam, i koliko je bitno da zaista slušam ono što rade na bini i da imam interakciju sa njima, moja reakcija na njih je jako važna... I razmišlјam o tome da se ne vrti sve oko mene, nego oko publike. Mi nismo posebni, naš poso je da „služimo“ publici.
Kada smo pričale telefonom, rekla si da voliš da probaš hranu, gde god da odeš...
-ah, hrana... toliko volim da jedem...
Ali izgledaš jako dobro...
-Ne, ne izgledam! Vežbam kao manijak, i uvek sam volela to, dobro je i za mozak. Plivam, vozim bicikl, bavim se jogom, ali s druge strane, veliki sam gurman i zavisnik, tako da ne mogu da jedem šećer, hleb, testenine, pirinač... zato što sam pojela toliko toga u prošlosti da imam problem sa šećerom u krvi i pijem lekove za to. Tako da mi je lekar rekao: „ok, možeš sva ta sr*** da jedeš i bićeš debela i bićeš ozbilјan dijabetičar, ili možeš toga da se odrekneš i budeš sposobna da odradiš te koncerte i budeš zdrava“.
Kada se vratiš kući nakon nekoliko meseci na turneji, šta je to što prvo uradiš?
-Mnogo stvari... Prvo, izgrlim se i izlјubim sa svojim psom, mnogo ga volim... I izgrlim se i izlјubim sa čovekom koji vodi računa o njemu i našoj kući kad nismo tu. Volim da se bavim vrtom, to je prva stvar koju uradim sutradan – ustanem, odem u dvorište i bavim se time ceo dan, i budem sva blatnjava i znojava, pa se tuširam vodom iz baštenskog creva i provedem tako i po devet sati! I volim da slikam i kuvam... Volim da čistim kuću. Znam da to zvuči ludo, ali, potpuni sam „psihopata“ po tom pitanju, čistim i najsitnije detalјe, pa ako vidim neku fleku na zidu iste sekunde odem u garažu po farbu da to prefarbam... definiticno imam opsesivno-kompulzivni poremećaj u tom smislu! (smeh) Ali definitivno volim kod kuće. Volim da radim neke stvari za Skota, da mu kuvam. Ili da pravim neke male večere, kada nam dođu prijatelјi, pa jedemo, pričamo... Ali volim da ostanem kod kuće, ne idem nigde...
Hvala ti i vidimo se u Zagrebu i Beogradu!
-Hvala tebi!
Novinar: Ljilјana Zdravković
Snimatelј: Tomislav Brđanović
Neposredno pred koncert pevačica je dala zanimlјiv intervju... vera, lјubav, saosećanje, praštanje, skromnost
Mislim da sam imala hilјadu pitanja za tebe ali… počeću sa momentom kada sam te prvi put videla na YouTube-u... Moja reakcija je bila „wow, moram da vidim sve što je ova žena ikad snimila“ i krenula sam da gledam redom i pomislila sam nekoliko puta „da li je ovo ista žena?“... dosta si se menjala tokom godina, da li je promena izgleda pratila tvoje unutrašnje promene ili je to prosto nešto što ovaj posao zahteva?
-Ne znam, mislim da imam milion različitih ličnosti u sebi, valјda zavisi od toga kakav je dan... dosta često menjam boju kose... Ali godinama nisam. Godinama sam imala jedan te isti fazon – farmerke, bose noge, maltene isti top svaki put i „divlјa“ frizura. I negde oko četrdesete godine mi je sve to nekako dosadilo i htela sam da napravim neke promene. Tako sam počela da nosim štikle koje nikad re nisam nosila... I sada ću obuti čizme ili pevati bosa, ali često nosim štikle i nekako je sve što nosim malo ženstvenije.
Svet je izgubio poslednjih godina mnogo neverovatnih muzičara, zbog načina na koji su živeli... taj posao nije ni malo lak, težak je i zahtevan. Kako sačuvati sebe u tom poslu, kako sprečiti pad? Ti si imala problem ali si ustala?
-Apsolutno... Mislim da je za mene jedna od važnih tačaka preokreta bilakada sam shvatila da ovaj posao ne mora da uzme celu mene i da ne morao da bude onako kako sam ja na to ranije gledala. Morala sam da se promenim, da se udalјim, da shvatim da to što si muzičar, što si na sceni i to što ti mnogo lјudi dolazi na nastupe, što imaš album koji se prodaje – da to zapravo nije važno! Ono što je važno je da se probudiš ujutru i shvatiš da imaš oko sebe lјude koji te vole i koje voliš, da si zahvalan što možeš da dišeš, hodaš, vidiš, čuješ, i možeš da radiš bilo šta tog dana... a muzički biznis – koga briga! Kada sam prestala da taj svet smatram svojim identietom, tada sam ozdravila. Ali, to vam je kao i sa treninzima, ne možete vežbati nekoliko nedelјa i misliti da je to dovolјno, morate da se fokusirate na to i budete uporni. I ono što mi je osim terapije pomoglo je pripadnost nekoj vrsti vere. Za mene je to crkva, ali u šta god želite da verujete, bilo da je to Budizam, ili verovanje u Prirodu... važno je da verujete da nešto postoji iznad vas i da vam čuva leđa, to vas uči da volite i budete zahvalni i kroz to dolazi mir. Pomogla mi je i svakodnevna meditacija i slične stvari, ali više od svega – udalјavanje od stava da je sve to jako važno, jer nije.
I nemaš problem da pričaš o svemu tome... Da li je to zbog toga što želiš svojim iskustvima da pomogneš drugima?
-Ne znam, ne želim da izgleda kao da sam od onih koji hoće „da spasu svet“, nisam ja taj tip. Samo mislim da je šteta ne podeliti iskustva sa stvarima koje su ti pomogle. Ako mi je nešto pomoglo, mislim da je važno da to širim dalјe, kako god mogu, da budem otvorena u vezi sa tim, i da se ne stidim. Veliki deo problema kod svake mentalne bolesti kao i bolesti zavisnosti je stid, to je klopka, kavez... Mislim da, kada si otvoren i pričaš o svojim iskustvima, to te uči da si samo lјudsko biće, da prolaziš kroz različite životne faze, nekad si gore nekad dole, imaš svoje dobre strane i slabosti, i sve je to ok.
Mladi lјudi koji se danas bave muzikom i žele da budu deo tog sveta, misle da je sve to glamurozno, cool, i žele da budu rok zvezde... A kada tebe čovek upozna i vidi kako funkcionišeš shvati da ti, zapravo jesi zvezda. Ali ne u tom nekom „modernom“ smislu...
-Misliš, ne jure me paparaci? (smeh) Hvala Bogu na tome!
Ko su danas zvezde? Ko je po tvom mišlјenju rok zvezda?
-Za mene je prava rok zvezda moj muž! On je neverovatan! Jak je ali je u isto vreme neverovatno ranjiv, velikodušan je, prihvata život onakvim kakav jeste i uvek nalazi dobro u svima i u svemu. Za mene, biti rok zvezda ne mora da ima nikakve veze sa muzikom, već sa tim kako gledaš na život, i on to jeste. Ja nisam kao Skot, on je moj heroj. On je izdržlјiv, on je poseban... najbolјi je...
Kada si na bini, izgledaš kao da bi mogla da budeš deo jedne potpuno druge muzičke dekade od one u kojoj si... da li bi možda volela da si mogla da budeš deo nekog drugog muzičkog perioda?
-Volim dvadesete i tridesete!
Ne sedamdesete i šezdesete?
-Jesam, kad sam bila mlađa! Sa dvadesetak godina mislila sam da je ceo taj stil potpuno cool , ceo taj hipi pokret se vratio u to vreme, ali sada više volim muziku 20ih, 30, 40ih... i izgled nekako je elegantan. Ali, pisanje pesama tada mi je predivno, sve se vrtelo oko teksta i vrlo jasnih melodija, volim te priče i volim kako je sve to složeno. To je žanr koji je moja mama slušala, pa sam dosta toga imala prilike da čujem kao mala.
Imaš šansu da radiš sa mnogo sjajnih muzičara, velikih muzičara. Ali najviše pominjemo Džoa Bonamasu... Kako napreduje album na kojem radite?
-Pa, sada radimo na trećem albumu, i ima tu još posla... mislim da će izaći 2018.godine. Možda i ranije, ali nisam sigurna šta su planirali.
Šta ti se najviše dopada u vezi te saradnje?
-Džo može da svira bilo koji žanr, tako da je lako raditi s njim. Možete da mu date bilo šta da radi i on „ubije“ kako to odsvira! I jako volim što želi da radi eklektične albume, manje nego kohezivne, to je dosadno. Osim toga, on nije samo neverovatno talentovana osoba, on je disciplinovan i jako mu je stalo do onoga što radi i stalo mu je da to uradi dobro. On poštuje muziku. Ne verujem da on ikada pomisli da to ima veze s njim, to ima veze sa muzikom, i radom na muzici. Pa, pogledajte ga i kao pevača, sve je bolјi i bolјi! Ali on stalno radi na tome i stalno je na turnejama i „kleše“ to.
Da li ćete kojim slučajem ići na neku zajedničku turneju?
-Verovatno ne, ne idemo na zajedničke turneje, uradili smo samo nekoliko zajedničkih koncerata tu i tamo. Kada smo pre nekoliko godina uradili zajedničku turneju, to je bilo zato što smo radili live DVD, tako da, ako bismo to opet radili, onda bismo verovatno odradili jednu kratku turneju. Ali, on radi svoje, ja radim svoje, a kad se nađemo da zajedno radimo album, to je uvek fantastično!
S kim bi volela da radiš, a da nisi imala priliku do sada?
-Slomlјenog sam srca zbog Leonarda Koena... Volela bih da sam imala priliku da uradim bilo šta sa njim. Čak imam pesmu o njemu na poslednjem albumu, „Love Gangster“, za mene je on bio ultimativni „love gangster“. Bio je tako sexy... koliko god godina da je imao, što je bio stariji bio je više sexy! A kao autor, po mom mišlјenju – niko mu nije ni blizu! Nјegovi tekstovi su bili apsolutno neverovatni!
A od živih muzičara?
-Volela bih da uradim nešto sa Tomom Vejtsom, ja sam njegov veliki fan.
Kojih pet reči su najlepše i najvažnije u tvom životu?
-Vera, lјubav, saosećanje, praštanje, skromnost.
Znam da ne postoji recept za sreću, ali...
-Zahvalnost! To je recept za mene. Ako možeš da budeš zahvalan, možeš da budeš srećan, ako ne možeš da budeš zahvalan – ne možeš da budeš srećan! Šta god imaš, a da ne grabiš stalno da bi imao više, da se ne saplićeš o prošlost i želiš da su stvari mogle da budu drugačije, nego pronađeš ono što je dobro u sadašnjosti. To je meni razlika između Raja i Pakla. Mogla bih sad da budem u Raju sada, ako nađem dobro svakome koga vidim i gde god da odem, ili bih mogla da budem u Paklu, tražeći negativne strane u svemu. Tako da mislim da ta sreća i sloboda zaista dolaze iz zahvalnosti.
U tom trenutku kada se popneš na binu, neposredno pre nego što treba da počne koncert, pre nego što zapevaš... o čemu razmišlјaš i kako se osećaš?
-Definitivno razmišlјam o tome da treba da vodim računa o grlu, glasu i radim ono što su me naučili, jer sam dosta na turnejama, nije to kao da imam sad koncert pa tek za koji mesec, zato stvarno moram da vodim računa o glasu. Razmišlјam o tome da moram da budem iskrena i ranjiva, čak i onih večeri kada to ne želim, i teram sebe da budem otvorena. To je deo moje muzike, da budem otvorena i podelim neka iskustva, priče... tako da, ako nisam u stanju da to izvedem, snaga tih pesama neće biti ista. Isto tako uvek pomislim da je iza mene grupa muzičara koji su neverovatni i koliko sam srećna što ih imam, i koliko je bitno da zaista slušam ono što rade na bini i da imam interakciju sa njima, moja reakcija na njih je jako važna... I razmišlјam o tome da se ne vrti sve oko mene, nego oko publike. Mi nismo posebni, naš poso je da „služimo“ publici.
Kada smo pričale telefonom, rekla si da voliš da probaš hranu, gde god da odeš...
-ah, hrana... toliko volim da jedem...
Ali izgledaš jako dobro...
-Ne, ne izgledam! Vežbam kao manijak, i uvek sam volela to, dobro je i za mozak. Plivam, vozim bicikl, bavim se jogom, ali s druge strane, veliki sam gurman i zavisnik, tako da ne mogu da jedem šećer, hleb, testenine, pirinač... zato što sam pojela toliko toga u prošlosti da imam problem sa šećerom u krvi i pijem lekove za to. Tako da mi je lekar rekao: „ok, možeš sva ta sr*** da jedeš i bićeš debela i bićeš ozbilјan dijabetičar, ili možeš toga da se odrekneš i budeš sposobna da odradiš te koncerte i budeš zdrava“.
Kada se vratiš kući nakon nekoliko meseci na turneji, šta je to što prvo uradiš?
-Mnogo stvari... Prvo, izgrlim se i izlјubim sa svojim psom, mnogo ga volim... I izgrlim se i izlјubim sa čovekom koji vodi računa o njemu i našoj kući kad nismo tu. Volim da se bavim vrtom, to je prva stvar koju uradim sutradan – ustanem, odem u dvorište i bavim se time ceo dan, i budem sva blatnjava i znojava, pa se tuširam vodom iz baštenskog creva i provedem tako i po devet sati! I volim da slikam i kuvam... Volim da čistim kuću. Znam da to zvuči ludo, ali, potpuni sam „psihopata“ po tom pitanju, čistim i najsitnije detalјe, pa ako vidim neku fleku na zidu iste sekunde odem u garažu po farbu da to prefarbam... definiticno imam opsesivno-kompulzivni poremećaj u tom smislu! (smeh) Ali definitivno volim kod kuće. Volim da radim neke stvari za Skota, da mu kuvam. Ili da pravim neke male večere, kada nam dođu prijatelјi, pa jedemo, pričamo... Ali volim da ostanem kod kuće, ne idem nigde...
Hvala ti i vidimo se u Zagrebu i Beogradu!
-Hvala tebi!
Novinar: Ljilјana Zdravković
Snimatelј: Tomislav Brđanović
NE PROPUSTITE